О НАМА

Средња школа у Барајеву је почела са радом 1. септембра 1978. године. Школа се тада звала Мешовити образовни центар средњег усмереног образовања. Пратећи све друштвене промене у земљи, школа је мењала не само називе, него и врсту занимања за која су се деца школовала у њој. У тридесетшестогодишњој традицији школа је имала својих успона и падова, али опстала је захваљујући ентузијазму запослених, ученика и помоћи окружења. Данас ова школа има традицију која се препознаје по залагању ученика, квалитету знања и стручности наставног кадра.

На два до три минута од аутобуске станице, на узвишењу иза храстовог шумарка, доминира својом маштовитом и функционалном архитектуром. Када прођете ктроз школску капију, поглед ће Вам привући шумица кроз коју вијуга трим стаза са справама за вежбе снаге, дело наших ученика и професора физичког васпитања. Иза шумице су терени за кошарку и фудбал који се, кад нема наставе, користе и за рекреативне активности. Лепоти крајолика школског дворишта придоноси огледни виноград, засади јабука и шњива и три пластеника намењена практичној настави ученика.

Прва насеља на територији општине Барајево појавила су се пре пет хиљада година, у доба неолита. Највеће неолитско насеље на територији барајевске општине било је у Барајеву и заузимало је простор од око 100 хектара, а налазило се на локалитету које је у археологији познат под именом Кремените њиве, крај пута Барајево – Липовица.

У овим крајевима живели су Илири, Келти, а почетком нове ере Римљани. Период досељавања словенског станивништва у ове крајеве историјски је неразјашњен. Барајево се први пут помиње у катастарском попису који су извршили Турци 1536. године, као друго име за Барај (забележено 1528.године).

У време Првог српског устанка, овај крај је дао више знаменитих личности међу којима су најпознатији кнез Сима Марковић из Великог Борка, Павле Поповић из Вранића и велики јунак Милисав Чамџија, који је остао запамћен по томе што је први испред устаника ушао у београдску тврђаву Калемегдан.

У Великом Борку је 1805. године одржана прва Народна скупштина устаничке Србије. На Скупштини је установљен Правитељствујешћи совјет српски, први орган извршне власти у Србији. За председника Совјета изабран је прота Матеја А. Ненадовић, а за совјетника Београдске нахије Павле Поповић из Вранића. У Великом Борку, за време Првог српског устанка радила је и прва пошта у Србији.

Scroll to Top