Посета културно-историјским знаменитостима Великог Борка

Ученици другог разреда гимназије у оквиру предмета рачунарство и информатика и појединац, група и друштво посетили су село Велики Борак, које се налази на територији општине Барајево.

О значају Великог Борка, који је добио префикс “Велики“ по први пут забележен је 1809. године, због значајних догађаја и људи који су у поменутом селу обележили историју Првог српског устанка. Мештанин Драгослав Јовичић Уча је, као један од оснивача удружења грађана “Умеће сећања“, ученике упознао са историјским вредностима овог краја:

“Најзначајнији догађај по коме се Велики Борак, цео посавски крај, а сада и општина Барајево могу препознати је одржавање Скупштине устаничке Србије 15/28. августа 1805. године. Карађорђе је, по жељи кнезова и других старешина, код куће кнеза Симе Марковића одржао Скупштину и на њој је установио, по узору на Русију, први извршни орган народне власти Правитељствујушћи совјет српски – прву српску владу.

Тада је прота Матеја Ненадовић изабран за председника, док је Павле Поповић из Вранића, представљао Београдску нахију.”

Посебно интересовање код ученика је изазвала прича о првом министру финансија Србије, кнезу Сими Марковићу, о коме су ученици упознати крај његове спомен бисте. На спомен плочи уклесане су аутентичне речи које је он изговорио у Смедереву 1807. године, услед захтева Порте да Србија пошаље 20 000 војника против Руса, а заузврат добије аутономију:

“Србија себе сматра независном државом, никаква данка неће дати, нити ће дизати оружје на своју православну браћу“

Иначе, кнез Сима је неколико пута боравио на двору руског цара, те је и одликован орденом Свете Ане другог степена. Учествовао је активно и у подизању Другог српског устанка, а Турци су га погубили 1817. године. Није познато место где је сахрањен, премда постоје подаци да су га мештани сахранили у селу Шиљаковцу, у засеоку Бело поље, на месту где је за време краља Драгутина саграђена богомоља.

“У то време је на неформалан начин озваничен почетак рада поште у Србији. Кућа Миловановића из 1802. године, која и данас постоји, постала је прва почетна станица поштанског саобраћаја. То су биле прве мензулане устаничке Србије. По потреби у току устанка је оформљено неколико десетина мензулана широм ослобођене територије, а служиле су да се у њима поштари окрепе и преузму одморне коње, како би се убрзала достава пошиљака.”

Проширујући знање о поштанском саобраћају, ученици су у згради поште у Великом Борку посетили изложбу коју је поставио Музеј Поште Србије, разгледајући експонате и записе.

Причу о догађајима у Великом Борку употпунио је Одбор за неговање традиције Владе Републике Србије који сваке године у Великом Борку 27. августа, на дан утемељења Прве српске Владе, организује програм уз присуство државних званичника, цркве и дипломтског кора.  

Scroll to Top